Iv O. Šaub: Godina bez šećera (Year of no sugar) prvi deo

Dnevnik čitanja

Knjiga o kojoj sam i na mađarskom, i na srpskom jeziku pronašla samo veoma, veoma kratke opise, neke članke, i svi su opisali skoro istu stvar. Zanimalo me o čemu se tačno radi, pa sam je naručila.

Porodica godinu dana nija konzumirala šećer, zdravlje im se poboljšalo, poboljšalo im se raspoloženje – to smo mogli i da pretpostavimo, pošto smo skoro svi svesni da ne bi trebalo toliko šećera jesti koliko jedemo. Ali ko bi isti eksperiment uradio? Ko može da odoli šećeru? Ko se usuđuje da to učini? Da li želite da vas smatraju vanzemaljcem ili ludim?! Jedna američka porodica je to uradila. Zašto je to izvanredno? U jednom svetu gde ljudi konzumiraju samo pravu hranu, zdrave namirmine ne bi bilo ničeg posebnog u tome. Ali u svetu u kojem se, na primer, u engleskom jeziku brza hrana naziva jednostavno smećem, i koju ipak konzumira mnogo ljudi, ovo je vrlo čudna pojava.

Predgovor dela, koji je napisao David Gillespie, autor knjige Sweet Poison (Sladak otrov), govori o sopstvenom mršavljenju i povlačenju šećera iz ishrane pre rođenja svog petog i šestog deteta (blizanaca). Uplašio se da zbog prekomerne težine neće moći da pomogne svojoj ženi, a šestoro dece će biti pravi izazov za njih. On postavlja zanimljiva pitanja, poput zašto ne postoji teretana za majmune u šumama. U svojoj ishrani ništa nije pojeo što je bilo slatko. Jeo je mast koliko god je želeo i jeo je i sira. I u svojoj gore spomenutoj knjizi sažeo je sve što je doživeo i pružio naučna objašnjenja za to sve.

U život Iv O. Šaub promenu je doneo jedan video koji je njen suprug gledao. Na početku knjige bila sam iznenađena kad sam pročitala da je i ona upravo onaj video pogledala koji sam i ja pre nego što sam naručila ovu knjigu. Video zbog kojeg je porodica započela ovaj eksperiment jeste video dr Roberta Lastiga Šećer: Gorka istina (Sugar: The Bitter Truth). Autorka je u knjizi spomenula i najvažnije tačke predavanja dr Lastiga o opasnostima fruktoze i kontaktirala je navedenog lekara čije je savete cela porodica pratila tokom eksperimenta.

Iv je celog života volela slatko i nikada nije morala da drži dijetu. Kao dete volela je da peče kolače, sama da napravi neki dezert, znači sve ono čega se odrekla na godinu dana.

Prema autorki njihova dotadašnja ishrana je bila normalna, obraćajući pažnju na meso bez hormona, kukuruz bez GMO i tako dalje. Eva i njen suprug pre nego što su se njihova deca rodila bili su vegetarijanci, autorka dve decenije nije jela meso. Njen svekar je isprobao nekoliko dijeta u potrazi za zdravljem i nakon trideset godina vegetarijanske ishrane prešao je na Atkinsovu dijetu preko noći. A Stiv, Evin suprug, takođe je rado isprobavao sve vrste dijeta. Ali njihove ćerke, petogodišnja Ilsa i desetogodišnja Greta, su zaplakale kad su čule za eksperiment. Roditelji su, međutim, poentu projekta videli u tome da učestvuje cela porodica, ne samo jedna osoba.

Pre nego što je eksperiment počeo, morali su da utvrde pravila i što su više naučili o ishrani, to su bili više zbunjeni. Kada je prvi put čula da je kukuruzni sirup štetan, nije mogla da poveruje. Na rođendanu Evine ćerke jedna mama je pitala Evu šta sadrže kolače. Kad joj je rekla, majka druge devojčice je rekla da njena ćerka ne sme da jede vanilu (aroma) jer sadrži kukuruzni sirup i devojčica će postati hiperaktivna od njega. Ovde je Eva bila veoma iznenađena jer je mislila da je ono što se pravi srcem kod kuće jeste zdravo. Kad je shvatila šta joj je ta majka tada rekla, primetila je da gotovo sva hrana sadrži kukuruzni sirup s visokim sadržajem fruktoze.

A njihov plan je bio da ne konzumiraju godinu dana:

beli šećer

smeđi šećer

šećer od trske

šećer u prahu

kukuruzni sirup sa visokim sadržajem fruktoze

kristalni šećer

melas

javorov sirup

med

destilovani sirup od trske

agava

veštačke zaslađivače

voćne sokove

Sledeći slučajevi su bili izuzeci:

1. Porodica je mogla da jede šećerni desert jedanput mesečno.

2. Svaki član porodice je mogao izabrati po jedan izuzetak za sebe koji je sadržavao samo malu količinu šećera.

Mesečno jedanput Iv je popila čašu crnog vina, Stiv gazirani sok ili kafu, a devojčice pekmez zaslađen voćnim sokom.

Izuzetak su bili rođendani i taj izuzetak je važio i za školu. U školu su nosile hranu od kuće, ali ako su dobile slaktiše u školi, same su odlučile hoće li ih pojesti ili ne. Jedno jedino pravilo je vredelo u tim situacijama: morale su sve to reći svojim roditeljima bez bilokakvih posledica. Pored toga, Greta je vodila dnevnik svojih iskustava, jer je njena majka takođe bila znatiželjna za mišljenje svoje ćerke. Citate iz tog dnevnika takođe nalazimo u knjizi.

Nastavljamo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *