Drugi deo članka: https://berta-irma.com/sr/ketogena-dijeta-2-deo
Treći deo članka: https://berta-irma.com/sr/ketogena-dijeta-3-deo
Prvi put sam čitala o ketogenoj dijeti u Facebook grupi No Excuse Moms, i moram vam priznati, da mi se tada činila jako ekstremnom. Nisam razumela kako se može pojesti toliko masti. Kad sam nakon par godina pročitala knjigu doktora Atkinsa o njegovoj revolucionarnoj dijeti shvatila sam da uvodna faza te dijete je isto ketoza, i tad sam tek shvatila da ona dijeta koju sam već par puta držala jeste upravo ketogena dijeta. Danas bi se to zvalo „lenji keto” gde se ne broji ništa osim ugljenih hidrata.
Prirodnom ketogenom dijetom je moguće ozdraviti iz raznih hroničnih bolesti.
Prema pravilima ketogene dijete 70% kalorija treba da unesemo iz masti, što nije toliko teško pošto 1g masti sadrži 9 kalorija, dok 1g proteina ili 1g ugljenih hidrata samo 4g. Proteini treba da daju 20-25% kalorija na dan, i ugljeni hidrati maksimum 5%.
Zašto je važno smanjiti unos ugljenih hidrata?
Zbog male količine ugljenih hidrata naš organizam će početi da proizvodi ketone kao izvor energije. To je potpuno prirodan proces pomoću kojeg smo u mogućnosti da preživimo na primer noći kad nekoliko sati ne konzumiramo jelo.
Kad jedemo ugljene hidrate sa mastima, naše telo će koristiti ugljene hidrate, a masti koje mu duže traje svariti, će sačuvati za loše dane (zajedno sa viškom šećera, pošto ljudi obično ne jedu samo toliko koliko im je potrebno, nego više, mnogo više). Ketoni u našem ogranizmu nastaju iz masti koje smo taložili, pošto za varenje unetih masnoća nam je potrebno više energije nego što ona sama sadrži. Ovaj proces se ne može postići smanjenom količinom kalorija, već smanjenom količinom ugljenih hidrata.
Verovatno ste čuli da je telu potrebna glukoza, ili da neke ćelije korsite isključivo glukozu. To je tačno s tim što tu glukozu ne moramo mi da unesemo, pošto naša jetra može to da proizvede iz unetih proteina ili masti. Taj proces se naziva glukoneogeneza, kojim se stvara oko 50g glukoze na dan što nam je sasvim dovoljno za one ćelije koje nisu u mogućnosti da koriste ketone.
Kad smo na ketogenoj ishrani, naše telo razgrađuje masti i tad nastaju ketonska tela. Ketonska tela su beta hidroksi buterna kiselina (beta hidroksi butirat) i aceto acetat, osim toga i aceton. Beta hidroksi butirat se može meriti u krvi, aceto acetat u mokraći, i aceton izdišemo.
Ketogena dijeta nije samo jedno sredstvo za mršavljenje, nego način života koji nam održava stabilan nivo šećera u krvi, popravlja mentalne sposobnosti, smanjuje osećaj gladi, leči epilepsiju, autizam, smanjuje holesterol i krvni pritisak, leči inzulinsku rezistenciju. Pogledajte na internetu film Magic pill. Osim toga Laslo G. Boroš profesor i istraživač Kalifornijskog Univerziteta je sam sebe izlečio od raka ketogenom dijetom.
Šta ne smemo koristiti u ketogenoj dijeti:
žitarice (pirinač, žito, kukuruz…)
šećer (šećer, med, agave sirup…) – med pola kašikice dnevno može, ali o tom – potom
voće
povrće koje sadrži skrob
Šta možemo jesti:
meso i ribu
jaja
zeleno povrće
povrće koje rodi iznad zemlje
masne mlečne proizvode
koštunjavo voće
avokado i bobičasto voće
zaslađivače (stevija i eritrit, s tim što oni ne spadaju u prorodnu ketogenu dijetu, i treba paziti sa svim zaslađivačima pošto iako ne utiču na nivo šećera u krvi, utiču na iznulin)
masti (ne biljne)
Najbolje je pridržavati se toga da 70% kalorija unosimo iz masti, 25% iz proteina i 5% iz ugljenih hidrata. Ugljene hidrate delimo na neto i bruto ugljene hidrate. Bruto količina ugljenih hidrata treba da bude ispod 35g, i kad iz toga uzmemo vlakna, ostanu nam neto ugljeni hidrati, koji treba da budu oko 20-25g.
Informacije o ugljenim hidratima možete naći ovde.
Izvor: www.ruled.me