O delatnosti Lasla G. Boroša, istraživača Kanifornijskog Univerziteta u Los Anđelesu
Prvi deo
Kraća verzija članka je objavljena u nedeljnom listu Családi Kör 10. 01. 2019.
Kad čujemo da su pronašli lek protiv raka, odmah nam privuče pažnju. A kad čujemo da to nije neka pilula ili infuzijska tečnost, ne možemo da verujemo. Šta bi bilo ako bi oboleli od raka mogli lako da se izleče? Svuda čujemo da je razlog genetika, ili okolnosti, ili ko zna šta, ali hoće li iko pomisliti na hranu, na namirnice koje konzumiramo? I tako se pojavi jedan čovek, jedan istraživač koji tvrdi da se rak može pobediti ketogenom, tj. prirodnom ketogenom dijetom. On je naučnik koji šalje rezultate najnovijih istraživanja onima koji to žele, on deli s publikom najnovije informacije o nečemu što je on već davno pronašao i dokazao. Ketogena dijeta leči hronične bolesti kao što je dijabetes, kardiovaskularne bolesti, epilepsija, Alchajmerova bolest, demencija, itd. On to čini u svetu u kojem ljudi smatraju šećer i biljna ulja zdravim. On je dr Laslo G. Boroš, istraživač Kalifornijskog Univerziteta u Los Anđelesu, koji često dolazi u Mađarsku gde rado drži predavanja. Ovaj članak je nastao prema njegovim člancima, videima i njegovim ličnim stručnim odobrenjem.
Mislim da je važno prvo objasniti neke pojmove, koje je verovatno mnogo ljudi nakon završetka škole zaboravilo.
Deuterijum: stabilan izotop vodonika. U prirodi na svakih 6500 atoma vodonika dođe 1 deuterijum. Razlika između vodonika i deuterijuma jeste da atomsko jezgro vodonika sadrži samo jedan proton, dok atomsko jezgro deuterijuma sadrži jedan proton i jedan neutron. Sve što sadrži vodonik, sadrži i deuterijum.
Mitohondrije su ćelijske organele, koje imaju ulogu u prozvodnji metaboličke vode i ATP (adenozin trifosfat).
Ugljeni hidrati: hidrirani organski spojevi uglja. U ugljene hidrate spadaju šećeri, skrob i celuloza.
Ljudi veruju da nas mast čini gojaznim, i da je nezdrava. Svi probaju da je izostave iz jelovnika, i oko nas ima sve više i više bolesnih. Zašto? Zato što se nećemo udebljati od masti, tačnije od prirodnih životinjskih masti. Crveno meso je zdravo, i ne samo da možemo da skinemo višak kilograma s njim, ali možemo da vratimo izgubljeno zdravlje. Da vidimo kako je to sve moguće.
Naše telo, tačnije naše mitohondrije će od masti napraviti vodu i ugljen dioksid, i prirodna ketogena dijeta izričito smanjuje deuterijum u telu i reguliše telesnu težinu. Ima jako puno gojaznih, ili od raka ili drugih degenerativnih bolesti obolelih osoba, i ti problemi imaju veze sa načinom života i načinom ishrane. Profesor Boroš tvrdi da su naučnici stvorili ogroman problem kad su počeli tražiti genetske uzroke tih bolesti. Genetika neće rešiti ove probleme ako do sad, nakon toliko istraživanja nije uspela rešiti. Sad je već sigurno da postoje ogromni problemi u vezi sa genomikom, što su već i lekari i naučnici primetili. 89% onkogenomičkih eksperimenata se ne može ponoviti, pošto je jedan naučni izdavač (eLife) to probao s jako malo uspeha. Većina rezultata su fotošopom napravljeni geni bili, i već su i policiji predati ti slučajevi, i istraga je već pokrenuta.
Bolest koje se svi boje: rak
Tumorska oboljenja su metabolička oboljenja na nivou ćelija: tumore najćešće zato i tako diagnostiziraju jer se poveća sadržaj DNK u ćelijama. To se zove aneuploidija. Patolozi nikad ne gledaju onkogene, samo koliko DNK je prisutno u ćeliji. Povećana količina DNK jeste rezultat povećane količine deuterijuma.
Lečenje raka lekovima je bezuspešno pošto su ti lekovi otrov za ćelije. Ti lekovi deluju blagotvorno u nekim slučajevima leukemije i nekih rakova polnih organa, gde imaju nezamenjivu i važnu ulogu, ali nigde drugde nemaju mesta. Kod najćešćih vrsta rakova (debelo crevo, prostata, pluća, želudac, probavni sistem) statistički znamo da džabe leče ljude hemoterapijom, pošto ove hemikalije jednostavno iselektuju one ćelijske populacije koje će se vratiti puno agresivnije. To se naziva rezistencija na hemoterapiju. Prema profesoru Borošu hemoterapija verovatno ima neku novčanu naknadu (anyagi vonzata lehet), ali u Americi zdravstveno osiguranji funkcioniše drugačije, kao u Mađarskoj (i u Srbiji – autorka). Navodi da je američki predsednik Donald Tramp izjavio da fabrike lekova ubijaju ljude bez bilokakvih posledica.
Neki od ciljanih lekova su prema FDA (Food and Drug Association) otrovi. FDA se pogrešno smatra institutu koji odobrava lekove, pošto ih on samo kvalifikuje. Kod 12 od 26 inhibitora kinaze na kutiji se nalazi znak crne kutije. To se zove Black boks labeling, što znači da je otrov, i mnogi od tih sredstava su kvalifikovani kao opasni po život.
Prirodna ketogena dijeta
Njegov brat jednojajčani blizanac je umro 2006 tokom hemoterapije zbog raka jednjaka. Tri meseca nakon njegove smrti i samog profesora Boroša su dijagnostizirali s metaplazijom jednjaka, što jeste pretumorno stanje, a nakon još 3 meseca njihovoj majci su dijagnostizirali rak bubrega. Profesor i njegova majka su tada počeli da drže ketogenu dijetu sa smanjenim nivoom deuterijuma pomoću koje su i danas zdravi. Prema mom mišljenju to je jako važna evidencija, pošto je on sebe i svoju majku spasio s tim načinom života.
Kod lečenja je najvažnije da sve namirnice budu iz okućnice, i da obratimo pažnju šta jedemo, pošto hrana treba da sadrži što niži nivo deuterijuma. Što prirodnije, to bolje. Prirodna ketogena dijeta po prirodi smanjuje nivo deuterijuma pošto kao rezultat u organizmu nastaje metabolička voda sa smanjenom količinom deuterijuma. U mitohondrijama imamo male belančevine koje se vrte jako brzo, do 8000-9000 prevrtaja po minuti. To im je moguće tako što se u njima nalazi metabolička voda sa smanjenim nivoom deuterijuma u kojoj nema otpora sredine. To su motori vodonika, tačnije protoni ih teraju naspram jednom gradijentu. Ovi izgore i u prisustvu kiseonika nastaje voda u unutrašnjosti ćelije, koju zovemo metabolička voda. Proizvodnja te metaboličke vode je najvažniji zadatak mitohondrija kod životinja koje žive u pustinji ili u moru.
Preporuke industrije ishrane ili zdravstvene preporuke nisu odgovarajuće za kontrolisanje raka. Skoro možemo da kažemo da se već radi o bolesti celih nacija. Rak je glavni uzrok smrti u više zemalja. Uzrok može da bude da je količina deuterijuma u fabričkim proizvodima veoma visoka. To znači da ako ne sagorevamo prirodne namirnice u organizmu, tačnije u mitohondrijama, onda će se deuterijum nagomilati i postaćemo bolesni. Mitohondrije možemo hraniti zasićenim mastima. Naučnici jednog instituta u Pensilvaniji koji su vršili istraživanja u vezi s tim došli su do zaključka da je ključni faktor dužeg preživljavanja kod osoba obolelih od raka pluća dijeta čije su osnove masti, tj. prirodna ketogena dijeta. Masti koje unosimo ili koje sagorevamo iz našeg organizma mogu da smanje količinu deuterijuma. To može da bude ključ čak i kod pacijenata koji su dobijali hemoterapiju. Ovi rezultati su nezavisni od rezultata profesora Boroša i njegovih kolega, ali kad pričaju o njima pozivaju se na radove dr Gabora Šomljaia i dr Boroša. Ova znanja su internacionalno već toliko rasprostranjena, da nekome ko je stekao lekarsku diplomu drugde u svetu, u Sjedinjenim Američkim Državama mu neće priznati diplomu dok ne savlada ta znanja. Na Kalifornijskom Univerzitetu studenti moraju steći znanja o najvažnijim kontekstima biohemije deuterijuma, ali u Mađarskoj još ne postoji takva mogućnost. Ni nastavnici, ni stručnjacvi ne razumeju značaj toga u biohemiji, ili ne žele da se bave time, što je još gore da je moguće dobiti kazne i sankcije ako neko želi da priđe ovim alternativnim rešenjima, terapijama i mogućnostima.
Ugljeni hidtati, pa i šećeri sadrže mnogo deuterijuma. Ugljene hidrate imamo u voću i u industrijskim proizvodima, prerađenim belančevinama, u jelu s dodatim šećerom i GMO proizvodima. Meso životinja koje pasu sadrži manje deuterijuma. Voda kojom zalivamo biljke kao što su kukuruz, soja i žitarice, je bogata deuterijumom. Trava koju ne zalivamo, tj. dobije samo kišu, sadrži manji nivo deuterijuma. Šećer je po prirodi bogat deuterijuma. Profesor preporučuje vodu za piće sa smanjenim sadržajem deuterijuma koja se dobija od vode koja isparava, destilovanu vodu i kišnicu, a možemo i u apotekama kupiti vodu s smanjenim sadržajem deuterijuma. Osim toga i naš organizam proizvodi vodu sa smanjenom količinom deuterijuma iz zdravih (životinjskih) masti. Preopterećenost organizma deuterijumom može da prouzrokuje ne samo rak, već i šećernu bolest, gojaznost, degenerativne bolesti i bipolarni poremećaj (menjaju se depresivni i energični, manični epizodi u raspoloženju – beleška urednika). U lečenju bipolarnog poremećaja, isto kao i u lečenju epilepsije pomaže nutritivna ketoza, pošto su metabolični procesi u mozgu drugačiji nego u ostalim ćelijama. Ove ćelije su veoma osetljive na visok nivo deuterijuma. Moždanim ćelijama su potrebni ketoni da smanje količinu deuterijuma u centralnom nervnom sistemu i zbog toga može da bude prirodna ketogena dijeta odlično rešenje za epilepsiju i kenyszerbetegsegek. Ako želimo da smanjimo nivo deuterijuma, možemo da nabavimo vodu sa smanjenom količinom deuterijuma (možemo da je kupimo u Mađarskoj, ali nije baš jeftina, ne znam ima li je na našem tržištu – beleška urednika) i nakon 6 nedelja možemo da vidimo promenu u količini deuterijum u telu. Ako ovu vodu kombinujemo sa prirodnom ketogenom dijetom kojom unosimo veliku količinu masti, količinu deuterijuma u telu drastično možemo da smanjimo za 2-3 nedelje.
U okeanima količina deuterijuma je 155 ppm, što znači da na 1 000 000 vodonika spada 155 deuterijuma, tj. na svakih 6000 vodonika spada jedan deuterijum. Ovo nam možda ne zvuči strašno, ali ova količina znači da svake 4. sekunde se pokvari jedan „nanomotor” u našem organizmu. Kad taj tzv. nanomotor stane da funkcioniše, procesi u ćelijama ne mogu uspešno da se odvijaju. Tad ugljeni hidrati i hranjive materije ulaze u DNK i ćelija počne da buja. Ovo nisu nove informacije: 1988. godine u časopisu Nature dr Tomas Sejfrid (Thomas Seyfried) pisao je da će se promenama u okretanju tih „nanomotora” normalne ćelije pretvoriti u tumorne. 1993. godine češki naučnici su iskazali da deuterijum ne može preći preko „nanomotora”, s tim ni preko ćelijskih membrana. 1993. godine je dr Gabor Šomljai iz Mađarske objavio da promenom nivoa deuterijum u okolini, tj. u vodi utiče na bujanje ćelija.
U vodama količina deuterijuma varira od 143 do 155 ppm. U našem organizmu metabolička voda koju proizvodimo od masti sadrži uvek između 105 i 115 ppm. Vodu sa smanjenom količinom deuterijuma možete kupiti sa različitim količinama, od 125 do 25 ppm.
Psi su u mogućnosti da prirodno razlikuju vode prema količini deuterjuma i uvek će piti onu sa manjom količinom (kada umesto čiste vode sa česme radije piju iz bare – beleška urednika).
Osim toga da bismo smanjili količinu deuterijuma vredi smanjiti izloženost električnom smogu, šetati bosi ili kad se sunčamo. Elektromagnetsko zračenje naše zemlje je jako važno, od čega smo se izolovali obućom. I fizička aktivnost pomaže u smanjenju deuterijuma, pošto tokom nje proizvodimo vodu sa smanjenom količinom deuterijuma. Što više kiseonika uđe u naše telo i što više izgori, to više metaboličke vode proizvodimo. S mnogo fizičke aktivnosti i odgovorajućom ishranom koja sadrži male količine deuterijuma poboljšaćemo funkciju mišića, imaćemo bolju koncentraciju, bićemo istrajniji i imaćemo više energije. Ne moramo da brinemo zbog smanjenog unosa ugljenih hidrata pošto je naše telo u mogućnosti da proizvodi glukozu, i što je najvažnije, tačno toliko koliko mu je potrebno. To je puno bolje nego da mi unosimo ugljene hidrate, što je uvek više, nego što bi nam bilo potrebno.
Medicina
Lekari često nisu informisani o tim stvarima, što nažalost prouzrokuje smrt mnogih ljudi. To su kompleksni procesi u telu, ali profesor Boroš smatra da klinički lekari ne smeju da odustanu u sticanju takvog znanja pogotovo zato što su enzimske reakcije u mitohondrijama ili Krebsov-ciklus komplikovani. Isto tako moramo da očekujemo i od istraživača da savladaju osnovna znanja o kliničkom radu. Jedan onkolog mora da zna da normalna ljudska ćelija proizvodi vodu što se događa u mitohondrijama u prisustvu kiseonika. Ova voda sadrži malu količinu deuterijuma, što je ključ zdravlja. Sve ostalo što opterećuje deuterijumom proizvodnju vode ili otežava da se ova voda vrati u metabolizam, ne dopušta da se proizvodnja energije dešava normalnim intenzitetom u unutrašnjosti ćelije, može da prouzrokuje mnoge bolesti, kao što je i rak.
Nastavljamo.