Ovaj članak je nastao kao prevod predavanja koji je držala poznata američka nutricionista, autorka knjige o kojoj ću vam još pisati (Real food for pregnancy). Predavanje je održala na Low Carb konferenciji u Denveru i možete ga pogledati na Youtube, koji je držala i sama Lily Nichols u blagoslovljenom stanju.
Sledeći članak ne može da se uzme kao lekarska preporuka. Autor ne uzima odgovornost, pošto nije ni lekar, ni zdravstveni radnik, jednostavno se prenosi što je u predavanju.
Lily Nichols je sva srećna što je Češka ukinula preporučeni minimalni unos ugljenih hidrata u trudnoći. Ona je jedna od osnivača Women’s Health Nutritional Academy (akademija koja se bavi sa zdravljem žena). Kad je počela da se bavi trudničkom šećernom bolesti (gestacijski dijabetes), primetila je da se stanje trudnica nakon savetovanja nije poboljšalo, nego se pogoršalo, i nije razumela zašto, kad je ona pratila sva uputstva.
Kakva su to uputstva: u trudnoći je preporučeno da 45-50% kalorija unesemo iz ugljenih hidrata, i mora se uneti minimum 175g ugljenih hidrata na dan.
Bila je znatiželjna odakle se uzima tih 175g ugljenih hidrata, i kad je počela istraživati, shvatila je da se svi izvori upućuju jedan na drugi, a originalan izvor niko ne pominje. Kad je konačno našla originalan izvor, tamo je pročitala sledeće: prosečnom odraslom čoveku preporučuje se da konzumira 100g ugljenih hidrata, i na to su dodali još 300 kalorija zbog trudnoće. 45% od tih 300 kalorija treba da budu ugljeni hidrati, što znači 35g, i na to su još dodali 33g glukoze što je potrebno za razvijanje bebinog mozga. Tako su dobili 168g, što su zaokružili na 175g. Isti taj dokument je kontradikcija sama sa sobom, pošto Lili Nikols tvrdi da u njemu piše da donja granica hranom unete količene ugljenih hidrata potrebne za život jeste NULA, ako unesemo dovoljno proteina i masti. Ako neko konzumira preporučenu količinu ugljenih hidrata od 175g, ipak je moguće da ima visok nivo šećera u krvi. Prema tom izvoru je važno da u tom slučaju nikako ne smanjimo unos ugljenih hidrata, jer to može da dovede do ketoze. Ketozu smatraju opasnoj za bebu, pošto su primetili da je mnogo žena tokom porođaja u ketozi, pošto tokom porođaja žene u većini slučajeva ne jedu i ne piju, i zbog toga imaju visok nivo ketona u urinu. Ako pogledamo fiziologiju trudnoće primetićemo da je telo u drugom stanju sklono ulazu u ketozu, pošto biloko ko je na niskom unosu ugljenih hidrata ili na ketogenoj ishrani, i ako su toj osobi i pre trudnoći merili ketone, primetiće 2-3x viši nivo ketona nego pre trudniće. Ovo znači da je u trudnoći puno lakše postići stanje ketoze i pored konzumiranja više ugljenih hidrata.
Nikolsova postavlja pitanje da li je glup naš organizam? Ako bi ketoza bila opasna na majku ili na bebu, zašto se onda nisu rodile samo bebe sa oštećenjima mozga u periodima kada je bilo dostupno manje ugljenih hidrata tokom historije? Ako je ketoza opasna, kako je moglo opstati čovečanstvo?
Stručnjaci smatraju ketozu opasnom zato što ne znaju kakve vrste ketoze postoje:
– nutriciona ketoza
– ketoza nastala gladovanjem
– ketoacidoza koja može da nastane kod dijabetičara koji uopšte ne proizvode inzulin
Nutriciona ketoza je stanje kada primarni izvor energije organizma jesu masti, pošto unosimo malu količinu ugljenih hidrata, ali se hranimo energetski bogatim namirnicama. Šećer u krvi je na normalnom nivou.
Ketoza nastala gladovanjem se javi kada naš organizam koristi taloženu mast zbog male količine unete hrane. U ovom slučaju se ne unose esencijalne masne kiseline, aminokiseline, vitamini, minerali, mikronutrienti i antioksidanti. Ovo stanje je sigurno štetno po bebu.
Ketoacidoza može da se pojavi kod dijabetesa tipa 1 i kod dijabetesa tipa 2 ako je zavisan o inzulinu, tj. telo ne proizvodi inzulin koji se mora uneti spolja. Naprotiv u trudnoći se javlja visok nivo inzulina, što znači da ima puno inzulina u organizmu. Kod ketoacidoze šećer u krvi je 3x viši od normalnog nivoa, krv je kisela i nivo ketona je jako visok (10-20 mmol/l). Ovo stanje je jako opasno ne samo u trudnoći, nego uvek za svakoga.
Nikolsova u predavanju objašnjava suštinu metaboličkih procesa tokom trudnoće:
Na početku trudnoće prisutni su anabolički procesi tokom kojih je niža inzulinska rezistencija i telo nam se trudi da nagomila što više masti. Ako ne računamo mučnine telo nam je manje sklono ketozi.
U kasnijim fazama trudnoće je viši nivo inzulinske rezistencije, majčino telo će hranjive materije upućivati bebi upotrebom svojih masnih naslaga. Organizam je u većoj meri sklon ketozi.
Kakvim teorijama se objašnjava veći nivo ketona?
RAZVOJ MOZGA: Mozak ploda 30% energije dobije iz ketonskih tela. Iz ketona pravi za sebe neophodne masti.
ENERGIJA: U kasnijim fazama trudnoće proizvodnja ATP (adenozin trifosfat) se dešava skoro 100% iz masti.
PREŽIVLJAVANJE NOVOROĐENČADI: Zdrava novorođenčad je barem u prvom mesecu svog života van materice u ketozi.
Kod ovih objašnjenja Nikolsova naravno navodi i izvore koja vam ja ovde neću navesti.
Visok nivo šećera u krvi je opasan pošto može da prouzrokuje urođene srčane mane, rascep kičmenog stuba (spina bifida), anomalije razvoja kičme i bubrega, rascep usne i nepca, anemalije razvoja polnih organa, udova i polidaktiliju (pojava više prstiju), povećanje pankrasa i mrtvo rođenje. Možda zbog toga možemo da primetimo nizak nivo šećera u krvi kod 20% zdravih trudnica – pita Nikolsova.
Hrana sa visokim glikemijskim indeksom može da se dovede u vezu sa kasnijim metaboličkim sindromom deteta, i majčino konzumiranje hrane sa visokim sadržajem ugljenih hidrata predstavlja opasnost na zdravu težinu deteta, pošto ima uticaja na kasniju gojaznost deteta.
Prema nekim teorijama naši predaci koji su skupljali plodove i lovili, unosili su samo 16-22% kalorija iz ugljenih hidrata. Ako uporedimo sa tome što se trudnicama preporučuje da unesu 45-65% kalorija iz ugljenih hidrata je previše: umesto 96-143g one treba da unose prema preporukama 270-420g!
Što je još važno: namirnice koje su bogate ugljenim hidratima sadrži manje količine hranjivih materija.
Na kraju predavanja možemo da vidimo nekoliko citata iz naučnih publikacija koje su dokazale da namirnice sa niskim glikemijskim indeksom pozitivno uviču na telesnu težinu novorođenčadi, i manje inzulina je potrebno davati ako neko ima dijabetes u trudnoći.
Video možete pogledati na engelskom jeziku: https://www.youtube.com/watch?v=u6_CcBQDHMo&t=8s