Šta se desi kad ne jedemo mast? Po vladajućim teorijama trebalo bi da nam se smanji holesterol u krvi i verovatnoća srčanih bolesti. U poslednjim decenijama sve više i više prehrambenih proizvoda možemo da nađemo sa smanjenim količinama masti, ali je važno postaviti pitanje da li smo za to vreme postali zdraviji. Šta jedu lekari koji nam savetuju da jedemo nemasne proizvode? Kakva im je koža? Kako se hrane? Piju li dovoljno vode? Da li ste već bolje pogledali svog doktora? I najvažnije pitanje: koliki je prosečan životni vek lekara? Po novijim statistikama mnogi lekari ne dožive penziju. Neki su gojazni, a neki su veoma tanki i rekla bih suvi. Kako je to moguće? Neki govore jedno, a rade drugo. Drugi se ipak trude da žive „zdravo” i jedu baš ono što savetuju, što znači da ne jedu masnu hranu, koriste mnogo biljnih ulja, i trude se da jedu sve više integralnih žitarica. Naučili su i oni, i mi da ne jedemo kožu životinja koja nam je postala odvratna, iako sadrži puno-puno korisnih i zdravih namirnica, npr. kolagen. Da, kolagen, koji se može kupiti u kapsulama i u prahu, i eto, bacamo ga sa mesa u smeće, i kupujemo ga skupo, iako ne znamo kako se proizvodi. Vitamin C je isto vredan diskusije, pošto mislimo da moramo u tabletama i u prahu da ga unosimo, ali je u stvari važno da ne jedemo jela čije varenje zahteva puno vitamina. Mast? Ko sme da jede mast a da ne razmišlja o bolestima za koje tvrde da ih mast prouzrokuje? Lekar iz Mađarske, dr. Gabor Lenkei tvrdi da je on na medicinskom fakultetu učio da se nivo holesterola ne može značajno promeniti prehranom. Ako ne jedemo holesterol, naš organizam će ga proizvoditi.
Jela sa smanjenom količinom masti nisu ukusna sve dok im ne dodamo šećer – tj. naš mozak misli da su ukusna, ali u stvari nisu. Uništavamo se dok mislimo da ćemo postati zdraviji.
Preporučujem vam jedan dokumantarni film That sugar film u kojem je glavni junak, u stvari reporter odlučio da se za 60 dana odrekne zdrave ishrane i da će jesti samo niskomasna jela. Pre tog eksperimenta njegov jelovnik se sastojao 50% od zdravih masti, 25% proteina i 24% ugljenih hidrata. Za vreme eksperimenta je pojeo 40 kašikica šećera na dan i to samo kao sakriveni šećer. To mu uopšte nije bilo teško pošto se desilo da je (kako se meni činilo oko 300ml) soka sadržalo 35 kašikica šećera. Celo vreme se konsultovao s lekarima koji su pratili njegovo zdravstveno stanje. Vremenom je postao bezvoljan, nije imao motivaciju za vežbanje, i bio je stalno umoran. Za 60 dana se i ugojio 8,5 kg i rizik za mnoge bolesti mu se jako povećao.
Ranije kad sam morala brzo da napravim ručak, a gotova jela ni onda nismo jeli, umesila sam neko testo i napravila sam picu, ili lepinju. To mi je bilo brzo i udobno, ali ipak nije bilo zdravo. Sad, ako moram nešto brzo da napravim za ručak, ispečem jaja na oko, ili kajganu, i svi se najedemo. Jednostavno i zdravo. Nema umora nakon jela, nismo loše volje, imamo energiju, i deci je takođe bolje.