Kad pogledamo jela kupljena u prodavnicama, na njima možemo da nađemo tablice u kojima je navedena energetska vrednost, količina masti, ugljenih hidrata i belančevina u određenom proizvodu. Među ugljenim hidratima možemo da nađemo i informacije o tome koliko šećera sadrže. Ja, ako pojedem nešto što je tako pakovano, onda gledam ukupnu količinu ugljenih hidrata, ali neki tvrde da samo šećer treba gledati. Unosim maximum 20 grama ugljenih hidrata na dan, što mogu da unesem i sa 4 paradajza, ali mogu i sa par kockica čokolade (ne, ne jedem čokoladu). Meso ne sadrži, ili samo u malim količinama sadrži ugljene hidrate, a masti ih ne sadrže. Povrće nažalost ima nekoliko ugljenih hidrata, zbog čega treba pogledati u tablicama koje možemo da nađemo na internetu koje povrće koliko ugljenih hidrata sadrži. Voće i žitarice sadrže jako puno, tako da ih treba izbegavati.
U grupu ugljenih hidrata pripadaju šećeri, skrob i celuloza.
Ljudi konzumiraju ogromne količine belog šećera, i proizvodi sa „light” nadpisom sadrže šećer zbog čega nam se čine ukusnima, pošto izbacivanjem masti postali su bezukusni i trebalo je nešto staviti u njih zbog čeka će ih ljudi kupovati.
Za brojanje ugljenih hidrata potrebna nam je jedna kalorijska tablica i kuhinjska vaga. Moramo izmeriti težinu određene namirnice. U tablicama nutritivne vrednosti su date za 100g proizvoda. Ako je nešto manje od 100g, npr. 50 grama, onda možemo prepoliviti nutritivne vrednosti, ako je 150g, onda množiti sa 1,5. Meni je zasad najsimpatičnija ova tablica: https://www.vjezbaj.com/kalorijska-tablica/. Na mađarskom jeziku koristim drugu tablicu, i ako želite, možete je prevesti: http://drtomosvary.hu/szenhidrat-tablazat/132/hun/57